Reč na predstavljanju CD izdanja "OGREJALA MESEČINA" grupe "IZVOR" iz Vranja

Etnografski muzej, Beograd, 14. maja 2005.

Audio izdanje vokalno-instrumentalnog sastava "Izvor" iz Vranja, pored toga što će, bez sumnje, privući zasluženu pažnju ljubitelja tradicionalne srpske i balkanske muzike, zaslužuje i pažnju etnomuzikologa, i to iz dva razloga: zbog kvalitetâ koje sadrži u sebi i zbog niza zanimljivih pitanja i problema koje otvara svojom pojavom u našoj sredini.

Ono što je izuzetno važno da se ovom prilikom istakne, a što predstavlja neosporan kvalitet grupe, jeste činjenica da rad svakog njenog člana ponaosob u punom smislu predstavlja kontinuitet u pojedinim aspektima tradicionalne muzike južnog dela Balkanskog poluostrva. Pored toga, članovi grupe imaju još jednu lepu i vrednu osobinu – spremnost i dobru volju da prihvate, usvoje i primene određena iskustva koja im prenose majstori tradicionalnog pevanja i sviranja. Ovo je vrlina koja je veoma vredna, a sve ređa i ređa u današnje vreme kada se prednost, nažalost, češće daje individualnosti po svaku cenu nego naporu da se savladaju tradicionalne veštine.

Sadržaj diska čine aranžmani tradicionalnih pesama koje pripadaju nacionalnoj baštini Srba, Bugara, Makedonaca, Goranaca i Turaka, dakle, aranžmani čiji su autori sami članovi grupe. Aranžmani su napravljeni ne toliko po ugledu na uhodanu praksu u aranžiranju tradicionalnih pesama u Srbiji, već po ugledu na rad sličnih profesionalnih i poluprofesionalnih ansambala koji postoje u Makedoniji, Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj. Ansambl "Izvor", onoliko koliko to mogućnosti njegovog instrumentarijuma dopuštaju, pri aranžiranju koristi i iskustvo čalgijskih orkestara.

Pesme koje grupa izvodi su po poreklu gradske i seoske. Kod seoskih pesama, koje se u izvornom obliku izvode ili bez instrumentalne pratnje ili uz minimalan instrumentalni sastav, sasvim je jasno da je u slučaju grupe „Izvor“ reč o svojevrsnom vidu stilizacije i nadgradnje koje ove pesme čine prijemčivijim za širi krug slušalačke publike. Međutim, posebno su zanimljivi aranžmani gradskih pesama, i to onih koje potiču sa područja južne Srbije, prvenstveno iz Vranja, i sa područja Kosova i Metohije. Slušajući interpretacije grupe "Izvor", neizbežno nam se nameće pitanje, kako slušaocima tako i stručnjacima – u kojoj meri njihova izvođenja verno oslikavaju fizionomiju ovih pesama u njihovom nekadašnjem autentičnom kontekstu? Drugo pitanje koje se nameće uz prvo jeste pitanje opravdanosti upotrebe termina čalgijska pesma kad je reč o pesmama iz gradskih sredina čitave južne Srbije, ako se ovaj termin legitimno koristi u etnomuzikologiji drugih zemalja južnog Balkana.

Aranžerski principi koje grupa sledi nisu, dakle, primenjeni po ugledu na one u Srbiji, već se više oslanjaju na iskustva autora aranžmana u Makedoniji. Dok su u Srbiji aranžmani tradicionalnih pesama u periodu posle Drugog svetskog rata mahom rađeni sa osnovnim ciljem da se pesma stilizuje i estetizuje na nov način, usled čega je često bila lišena svojih bitnih osobina, pa i svog karaktera i etosa, u Makedoniji su, međutim, narodne pesme aranžirali nosioci i istovremeno veliki poznavaoci autentične makedonske muzičke tradicije. Oni su pravili aranžmane oslanjajući se na muzički rečnik same tradicije i na sopstveno iskustvo, poštujući ključne osobine pojedinih pesama. Uradivši ovaj težak i odgovoran posao, oni su mladim naraštajima poklonika tradicionalne muzike postavili uzore na sasvim novom nivou. Ovo je veoma važna činjenica kad govorimo o radu članova ansambla "Izvor", jer se oni oslanjaju, između ostalog, upravo na te i takve aranžerske potupke.

Pesme koje nam ansambl predstavlja na svom prvom audio izdanju naučene su isključivo usmenim putem. Kad o tome govorimo, važno je da pomenemo ime čoveka koji je odigrao ključnu ulogu u prenošenju nekoliko pesama predstavljenih na disku, sveštenika Gorana Arsića iz Vranja, danas člana vranjskog vokalno-instrumentalnog sastava "Ved".

Ono što predstavlja poseban kvalitet izvođenja grupe "Izvor" jeste specifična skromnost u izrazu. Pri tome ne mislim na siromaštvo, ili na nedovoljnu izražajnost. Naprotiv. Reč je o spremnosti članova grupe da uoče i zadrže lepotu izraza melodijskih linija i ritmičkih obrazaca onakvih kakvi oni jesu, u svoj njihovoj jednostavnosti i čistoti, da poštuju njihovo savršenstvo u malom, bez suvišnih ukrašavanja. Na taj način lepota melodija dolazi do svog punog izražaja. U izvođenju grupe nećemo naići na pretencioznost, niti na suvišne improvizacije koje opterećuju muzičko tkivo. Muzičari su u službi zadatka da nam, sa punom odgovornošću i ozbiljnošću, uspešno predstave tradicionalne pesme i svirku u njihovoj punoj lepoti.

J. Jovanović